|
Дакле, данас је све јасно. Подаци су јасни и трагично неумољиви- око двије трећине становника Републике Српске је сиромашно, док око 17% грађана живи испод генералне линије сиромаштва. Значи, ово је реалност „економски бољег дијела“. Обичан свијет зна ово одавно. Изађите на улице Бањалуке, која је још и далеко развијенија од других мјеста у Српској, и видјећете ријеку просјака, видјећете људе који обилазе контејнере. Видјећете наркомане, алкохоличаре и скитнице. Уколико шетате ноћу можда видите и малољетничке банде, уколико баш немате среће. Свашта ћете видјети, уколико не гледате само и искључиво „јавни сервис“. Дакле, данас је све јасно. Милорад Додик је коначно пред завршетком процеса који је почео још 1998. године. Република Српска је привредно, морално, правно и политички девастирана. Будућност Републике Српске хоће да побјегне из ње- двије трећине младих би одмах отишло у иностранство кад би им се указала прилика. Чему све даље? Чему празне приче, скупштинска засједања, савјетовања и кампуси? Треба отворено рећи- господо, масакрирали сте перспективу нормалног живљења овдје. Образовни систем ствара идиоте и полтроне, који потом постају дио бирократског апарата који вјерно служи интересима владајуће политичко- финансијске олигархије. Могућност промјене покушавају да сведу на степен ирационалног надања и идеализма наивних. Дакле, данас је све јасно. Круг се затвара. Ничија није до зоре горила, каже стара народна. Милорад Додик није узрок, он је само послиједица нашег полтронског и лицемјерног менталитета и лијене нарави. Њега полако али сигурно гази вријеме, и они иоле интелигентнији виде да је његово прошло. Тек сада се јавља дилема- шта даље? Наставити старим, уходаним стазама све до деветог круга пакла, или покушати направити заокрет? Да, свијет је немилосрдан, живот исти такав. Па, шта сад- зар да се помиримо само с тим, и наставимо да главу забијамо још дубље под пијесак? Човјек мора да се бори. За храну, породицу. За дигнитет. Нема ништа бесплатно. Нико ништа не поклања. Они који једини могу да разумију шта пишем су они еманциповани духом. Оне за које рачунам да би могли да упуте исте поруке јесу млади. Они, прије свега, морају да склоне завјесе. „Револуционарна“ средства којима се данас млади служе- алкохол, дрога, кладионица- јесу смеће којима их затрпавају. Немојте допустити да вас засмрде. Радите. Учите језике. Стално изнова улажите у себе. Пишите. Сликајте. Свирајте. Стварајте. Треба нам Ново. Очајнички нам то треба, и то сви осјећамо. Неће нам га дати. Морамо да га створимо. |
